Znas li ti, da svaka moja noc; zavisi od toga, koliko blizu mene ti, u postelji lezis? Znas li kako mali je moj dan, kada ne cujem tvoj glas, kako tiho sapuce - moje ime? Da je srece da, da nema zidova; visine beskraja iza kojih si, sve svoje sklonila, sve moje sakrila. Da je srece da, da je srece da.... Tvoja koza je, od zvezde satkana; koje vode me... Lako bih tad ja, da nema zidova i glupih razloga. Eh, da je srece da... I tako, svaku noc i dan; ja vojnike naslikam, da od drugih cuvaju, kapije tvog srca. Mislim da jos uvek znam, sve tvoje navike; voleo bih samo da, jedna ne postanem ja. Da je srece da, da nema zidova; visine beskraja iza kojih si, sve svoje sklonila, sve moje sakrila. Da je srece da; da je srece da.... Tvoja koza je, od zvezde satkana; koje vode me... Lako bih tad ja, da nema zidova i glupih razloga. Eh, da je srece da...