Uvek sam želeo
Da govorim što ćutim
Uvek sam izgledao
Kao list koji žuti
Tonem kroz boje svemira
Da skupim malo nemira
I svaki korak
I svaki dah
Stih u meni kreira
Ovo je dan, moj dan
Ja znam zemlju pomeram
Moj dan je savršen i znam
Više nisam sam
Uvek sam želeo
Da govorim što ćutim
Uvek sam cepao
Ovaj papir što me trpi
I kad pesnik želi da odgovori
Na trenutak moje slabosti
Ali publike više nema
I kad pustim da teče ovaj dan
Kada ovaj papir izgužvam
Sve stoji
Pa zašto se bojim?!